Pariška komuna - hronologija događaja prve radničke revolucije

Pariška komuna je bila zakonodavno, radno i izvršno tijelo preko kojeg je narod želio ostvariti slobodu i jednakost za sve. Fabrike su predate radničkim udruženjima na upravu, vojska je ukinuta, uspostavljena je ravnopravnost polova, uvedeno obavezno i besplatno osnovno školovanje, pokrenuto pitanje osmočasovnog rada i proglašeno je načelo "alat radnicima, zemlja seljacima, rad svima"

AUTOR: Vedran Bosanac
OBJAVLJENO: 18.03.19 u 19:39
http://bit.ly/2TMozW0
Na današnji dan, 18. marta 1871. godine u Parizu uspostavljena je narodna vlast – Pariška komuna.

Ulazak Francuske u rat s Prusijom doveo je do zaoštravanja borbe između buržoazije i proleterijata. Jedan od rezultata ove borbe je i sprovođenje prve radničke revolucije, odnosno preuzimanje kontrole nad Parizom od strane radnica i radnika.

Narod je uspostavio novu vlast preko koje su pokušali da uspostave slobodu i jednakost za sve, a tokom postojanja Komune ukinuta je vojska, država je sekularizovana ukidanjem davanja za crkvu i nacionalizacijom crkvene imovine, fabrike su predate radničkim udruženjima na upravu, a ponovo su otvorene one fabrike u kojima je obustavljen rad tokom rata.

Uspostavljena je ravnopravnost polova, uvedeno obavezno i besplatno osnovno školovanje, pokrenuto pitanje osmočasovnog rada i proglašeno je načelo "alat radnicima, zemlja seljacima, rad svima", piše Mašina.

Hronologija događaja: 

4. septembra 1870. Prusi su bili pred Parizom, a armije carstva su bile opkoljene i u beznadežnom položaju. Carstvo se srušilo i ponovo je proglašena republika.

Obrazovana je vlada nacionalne odbrane i formirana Nacionalna garda u kojoj su radnici bili u većini. Uskoro je došlo do sukoba između Nacionalne garde i vlade sastavljene od buržoazije.

31. oktobra 1870. Radnički bataljon je izvršio juriš na Gradsku većnicu i zarobio članove vlade. Zatim je nekoliko građanskih bataljona uspelo da oslobodi članove vlade i sačuva postojeću vlast.

28. januara 1871. Kapitulirao je Pariz. Nacionalna garda je sklopila primirje s Prusima koji se nisu usuđivali da uđu u Pariz. Za vreme trajanja rata radnici su bili za nastavak borbe. Sada im je glavni protivnik postao Tjer, koji se nalazi na čelu vlade, i koji je vrlo dobro shvatao opasnost po buržoaziju od naoružanih radnika. Vlada se nalazi van Pariza u Versaju.

18. marta 1871.  Tjer je pokušao da otme artiljeriju od Nacionalne garde. Pariz je tog jutra odzvanjao od uzvika „Živela Komuna!“. Tjerov general Lekont je naredio da se puca na nenaoružanu gomilu na Pigalu. Vojnici su odbili naređenje. Kada je general pokušao da ih natera, oni su ga ubili.

Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta poručuje: „Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova... Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine”.

Komuna je izabrana 26. a proglašena 28. marta 1871. Bila je sastavljena od gradskih odbornika izabranih na osnovu opšteg prava glasa. Komuna je bila zakonodavno, i u isto vreme, radno i izvršno telo. Članovi Komune su se delili na blankiste i pristalice Prudonove socijalističke škole.

30. marta 1871. Nacionalna garda je postala jedina oružana sila. Komuna je ukinula regrutovanje i stajaću vojsku.

Donosi se dekret o odvajanju crkve od države. Ukidaju se sva državna plaćanja za verske svrhe. Sva crkvena imanja postaju nacionalna svojina. Iz škole su uklonjeni svi verski simboli. 

Spaljena je giljotina i srušen spomenik Pobednika, za mnoge simbol šovinizma i mrženje među narodima.

16. aprila 1871. Komuna je napravila popis fabrika u kojima su fabrikanti obustavili rad. Izrađuju se planovi za otpočinjanje rada u tim fabrikama, i donosi odluka da se radnici organizuju u kooperativne zadruge. Proglašeno je načelo: alat radnicima, zemlja seljacima, a rad svima.

20. aprila 1871. je ukinut noćni rad u pekarama.

30. aprila 1871. se donosi odluka da se zatvore založni zavodi, uz obrazloženje da su oni ustanove za ekploataciju radnika. Poništena su sva dugovanja na ime kirije.

Uvedena je izbornost i smenjivost svih sudija i gradskih odbornika. Plate svih činovnika, počev od članova Komune pa naniže, izjednačene su s radničkim nadnicama.

23. aprila 1871. Tjer prekida pregovore sa komunarima o razmeni pariskog nadbiskupa i velikog broja popova za Blankija koji je bio u rukama versajaca.

10. maja 1871. je potpisan mirovni ugovor između Prusa i vlade u Versaju. Tjer se pojačava pristiglim zarobljenicima koje su Prusi pustili.

21. maja 1871. versajci su prodrli u grad. Prešli su preko terena koji je, po uslovima primirja, bio zatvoren za Pruse. Prusi su versajcima dozvolili da nesmetano prođu. Tjer samouvereno izjavljuje: „Ja neću imati milosti“. 

28. maja 1871. su na uzvišenju Belvila poslednji branioci Komune pružali očajnički otpor.

Onda je nastupila krvava nedelja. Umesto streljanja puškama, ubijalo se iz mitraljeza. Neki komunari su uspeli da se probiju i spasu prelaskom kroz pruske položaje. Prusima je bilo zabranjeno da propuštaju komunare, ali saksonski armijski korpus nije u potpunosti poštovao ovu odluku.

Nakon toga, vlasti su naterale zarobljenike da marširaju od Versaja do Satorija. Uz put su neke ljude probudili usred noći, primorali ih da sami iskopaju svoje grobove i onda ih pobili.

Ukupno je ubijeno oko 30.000 muškaraca.