Norvežani zabrinuti zbog istorijskog uspjeha na Zimskoj olimpijadi: Osvajamo li previše medalja?

Uspjeh Norveške je rezultat više faktora. Onaj najneuhvatljiviji je kultura

AUTOR: David Segal
OBJAVLJENO: 11.03.18 u 16:47
http://bit.ly/2HqKF5x
Nadmašivši i sopstvena visoka očekivanja, Norveška je postala rekorder u istoriji Zimske olimpijade sa 39 medalja, uključujući 14 zlatnih. Zemlja od svega pet miliona ljudi uspela je da pobedi čak i sportske supersile poput Nemačke i Sjedinjenih Država, i to u disciplinama do kojih je Norvežanima najviše stalo.

Bilo gde drugde, ovi istorijski rezultati bi podstakli onu vrstu slavlja na ulicama gde stranci "bacaju koske" jedni drugima dok ih ruke ne zabole. U Norveškoj su, međutim, proslave daleko svedenije.

"Mi uvek želimo da pobedimo", kaže Fredrik Okland, televizijski sportski komentator u Norveškoj. "Ali skromnost je važan deo naše kulture."

Norveški sportisti osvojili su 14 medalja u kros-kantriju, šest u biatlonu, pet u ski-skokovima, sedam u alpskom skijanju, četiri u brzom klizanju i tri u drugim događajima. Ova količina medalja ponovo će pokrenuti priče koje su poslednjih godina zasenjivale uspeh Norveške – da zemlja toliko dominira u nekim zimskim sportovima da ih je gotovo uništila.

Ta priča je najvidljivija u kros-kantri skijanju koje obožavaju već vekovima. Norvežani sada strahuju da bi njihovi dobri rezultati mogli da unište entuzijazam za taj sport u zemljama koje stalno gube od njih.

Justina Kovalčik, olimpijka iz Poljske koja se nadmetala u Pjongčangu, naziva to paradoksom. Norvežani vole kros-kantri do smrti. "Divno je što imaju veliki budžet, velike sponzore i što svi u Norveškoj vole da skijaju", kaže Kovalčikova koja je osvojila pet olimpijskih medalja. "Ali to veoma otežava nekim zemljama poput Poljske da se takmiče."

Nije neobično da jedna zemlja dominira jednim sportom. Holanđani to čine u brzom klizanju, Amerikanci u košarci. Razlika je u tome što Norvežani tvrde da žele da kros-kantri skijanje stekne veću popularnost u svetu, a to znači da moraju da odgaje veliku TV publiku.

U velikim delovima Evrope, kros-kantri skijanje se emituje svakog vikenda od novembra do sredine aprila. Rejtinzi u zemljama skaču kada skijaju lokalni takmičari, a padaju kada ih nema.

Od 2011, kada je uspon Norveške počeo, gledanost je opala 40 posto, kaže Jurg Kapol, marketinški direktor Međunarodne skijaške federacije. "Ako sportista iz vaše zemlje stalno završava na 23. mestu, teško da ćete gledati trku", kaže. "Sve je stvar rezultata."

Da bi cvetao, kros-kantriju su potrebni nacionalni heroji u zemljama poput Nemačke koja ima osamdeset dva miliona stanovnika. I dok su SAD, Švedska i druge zemlje nedavno osvojile medalje, Norvežani su uzeli zlato na svih pet ženskih nadmetanja na svetskom šampionatu u Finskoj prošle godine i osvojili ukupno 18 medalja, više od bilo koje druge zemlje.

Umesto da krije sportiste, Norveška pokušava da podstakne druge. Već sedam godina poziva takmičare iz celog sveta na jednonedeljni trening.

"Pokazujemo im šta nama pomaže", kaže Erik Roste, predsednik Norveške skijaške federacije. "Nemamo plan ali osećamo odgovornost prema međunarodnoj zajednici i želimo da budemo otvoreni. Želimo da podelimo svoje znanje."

Uspeh Norveške je rezultat više faktora. Onaj najneuhvatljiviji je kultura. U retko naseljenoj zemlji prekrivenoj snegom, par skija je neizostavna stavka u kući i deca počinju da skijaju kao veoma mala.

Na najvišem nivou, sport sponzorišu banke, naftne kompanije i osiguravajuća društva. Ti dobrotvori finansiraju istraživanja i razvoj, kao i skupu opremu poput milion dolara vrednog kamiona za voskiranje.

Kombinaciju tradicije, obuke i podrške teško da može da ponudi neka druga zemlja, zbog čega su, u Pjončangu, kada bi druge zemlje pobeđivale, norveški sportisti delovali kao da im je drago što nekom drugom mogu da prepuste podijum. Marit Bjorgen postala je sportistkinja sa najviše pobeda u istoriji Zimske olimpijade kada je u grupnoj sprint trci osvojila svoju 14. medalju. Bronzanu. Zlato je otišlo SAD, a srebro Švedskoj.

Posle trke, Bjorgenova je delovala zadovoljno ishodom. "Naravno da se borimo za zlato", rekla je "Ali je sjajno videti SAD na podijumu. Važno je za sport."

David Segal © 2018 The New York Times: "As Medals Pile Up, Norway Worries: Are We Winning Too Much?".

Nedeljnik.rs: Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom jeziku. The New York Times International Report dobija se na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. marta.