SAD: Društvene mreže i protesti - pobuna Facebook uposlenika zbog zapaljivih objava predsjednika Trumpa

Mark Zuckerberg je na video konferenciji u petak iznio svoju poziciju zaposlenima, a na snimku razgovora koji je pregledao The New York Times, stotine zaposlenih su izrazili protivljenje odluci, ali i postavili pitanje da li je i neki crnac bio uključen u odlučivanje. Mada je tokom video konferencije Zuckerberg dobio određenu podršku, u internoj anketi je više od 1.000 zaposlenih glasao protiv njegove odluke, dok je 19 anketiranih navelo da se slaže s njim

AUTOR: RSE
OBJAVLJENO: 03.06.20 u 15:39
https://bit.ly/3ePVkYb
Direktor i osnivač Fejsbuka (Facebook) Mark Zakerberg (Zuckerberg) suočio se možda s najvećim izazovom od osnivanja kompanije pošto su se zaposleni pobunili zbog njegove odluke da ne dira zapaljive poruke predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) kako je to uradio Tviter (Twitter), u vreme kada društveni mediji imaju centralnu ulogu u nemirima širom SAD, pišu svetski mediji.

Glas zaposlenih

Zaposleni u Fejsbuku pobunili su se zbog Zakerbergovog stava, kritikuju kompaniju zbog odluke da ne preduzima ništa u vezi s predsednikovim postovima povodom nemira u SAD, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je nekoliko zaposlenih na višim pozicijama kritikovalo svog direktora, dok su drugi organizovali "virtuelni štrajk".

Dok se protesti i neredi zbog ubistva prilikom privođenja nenaoružanog crnca Džordža Flojda (George Floyd) šire američkim gradovima, Zakerberg je, ukazuje britanski list, primoran da brani poziciju Fejsbuka kao, kako je naveo, "institucije posvećene slobodi izražavanja".

Tramp je u petak, 29. maja, na Fejsbuku i Tviteru naveo da će na nasilne proteste odgovoriti vojnom silom: "Kada pljačkanje počne, počinje pucanje". Za razliku od Tvitera koji je stavio upozorenje na post zbog "glorifikovanja nasilja", Fejsbuk poruku nije dirao. Tokom vikenda, zaposleni u Fejsbuku su negativno poredili stav svoje kompanije s Tviterom, koji je prošle nedelje druge Trampove tvitove označio kao potencijalno obmanjujuće.

Zakerberg je u petak na svom profilu napisao da se muči kako da odgovori na Trampove postove, navodeći da se snažno protivi tome kako predsednik nastupa, ali da treba omogućiti što veću slobodu izražavanja i da ljudi sami treba da donesu sud o izrečenom. Ipak, istog dana se pojavila vest da je imao "produktivan" telefonski razgovor s Trampom, posle čega je tokom vikenda nekoliko zaposlenih na Tviteru protestovalo zbog pozicije svog šefa.

Zaposleni u tehnološkim kompanijama poslednjih godina su se pokazali kao moćna snaga za promene u Silicijumskoj dolini, piše list. Kompanije Gugl (Google), Majkrosoft (Microsoft) i Amazon kritikovane su iznutra zbog niza pitanja kao što su uslovi rada, klimatske promene i vojni ugovori. Sada je, dodaje list, protest unutar najveće svetske platforme društvenih medija, primorao Zakerberga da za tri dana objavi dve poruke – jednu s objašnjenjem za svoju odluku i drugu u kojoj je ponudio 10 miliona dolara donacije za grupe koje se bore protiv rasne nepravde.

Fejsbuk je u ponedeljak saopštio da će podržati zaposlene koji učestvuju u virtuelnom štrajku i da im neće smanjivati plate.

Najveći izazov Zakerbergu

Stotine zaposlenih u Fejsbuku protestovali su u ponedeljak zbog odluke direktora da ne radi ništa s predsednikovim zapaljivim postovima, ističe Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je grupa u virtuelnom štrajku – pošto inače mnogi rade od kuće – jedna od mnogih koje od šefova društvene mreže traže čvršći stav prema Trampovim postovima.

Pored javnog izražavanja nezadovoljstva na Tviteru i drugde, kao i peticija zaposlenih, kompanija se suočava i s pretnjama ostavkama, ukazuje Njujork tajms. Dvoje zaposlenih na višim položajima reklo je za list da su obavestili menadžere da će podneti ostavke ako Zakerberg ne promeni odluku, dok je osoba koja je sledećeg meseca trebalo da počne da radi za kompaniju, rekla Fejsbuku da više nije spremna da radi za nju.

Više sadašnjih i bivših zaposlenih protest u Fejsbuku je opisalo kao najveći izazov Zakerbergovom liderstvu od kada je kompanija osnovana pre 15 godina, podvlači list.

Zakerberg je na video konferenciji u petak svoju poziciju izneo zaposlenima, a na snimku razgovora koji je pregledao Njujork tajms, stotine zaposlenih su izrazili protivljenje odluci, ali i postavili pitanje da li je i neki crnac bio uključen u odlučivanje. Mada je tokom video konferencije Zakerberg dobio određenu podršku, u internoj anketi je više od 1.000 zaposlenih glasao protiv njegove odluke, dok je 19 anketiranih navelo da se slaže s njim.

Tokom vikenda je takođe među zaposlenima cirkulisalo nekoliko peticija s pozivima za personalne promene i veći diverzitet na najvišim pozicijama, dok je, kako ukazuje Njujork tajms, takođe tražena ostavka jednog od potpredsednika kompanije Džoela Kaplana (Joel) koji se smatra najsnažnijim konzervativnim glasom u kompaniji.

Podele u Fejsbuku i oko njega

Odluka da ne moderiše Trampa izazvala je podele u Fejsbuku, dok je naišla na suprotne reakcije iz američkih političkih tabora, ukazuje Politiko (Politico) i ističe da je protest zaposlenih unutar kompanije i na društvenim mrežama redak primer javnog prkošenja Zakerbergu u kompaniji u kojoj mnogi zaposleni obožavaju svog direktora.

"Radim za Fejsbuk i nisam ponosan kako smo se pokazali", naveo je na Tviteru jedan od direktora Džejson Toff (Jason Toff), dok je drugi rukovodilac Endru Krou (Anrew Crow) rekao da je cenzurisanje informacija koje mogu pomoći u stvaranju potpune slike pogrešno, ali da nije prihvatljivo davati platformu za podsticanje nasilje i širenje dezinformacija.

"Ne slažem se s Markovom odlukom i radiću da dođe do promene", dodao je Krou, koji je na funkciji šefa dizajna za Portal.

Intenzitet reakcije zaposlenih u Fejsbuku posebno ukazuje kako Zakerbergov pristup političkom mešanju stvara mnogo probleme dok ih rešava, ocenjuje Politiko i dodaje da se odlukom da ništa ne radi povodom predsednikovih postova, Zakerberg našao u dosad najtežoj poziciji, rizikujući interni revolt.

S druge strane, javna reakcija na Zakerbergovu odluku je bila očekivana, ocenjuje Politiko. Mnoge liberalne grupe su kritikovale šefa Fejsbuka, dok su ga pohvalili republikanci koji inače tvrde da Fejsbuk i drugi društveni mediji guše konzervativna mišljenja. Reakcija na Zakerbergovu odluku je takođe suprotna s onom s kojim se suočio direktor Tvitera Džek Dorsi (Jack Dorsey) – njegova kompanija je dobila pohvale demokrata zbog upozorenja na Trampove tvitove, dok je naišla na gnev predsednika i njegovih saveznika.

Nezadovoljstvo Zakerbergovom odlukom izrazili su i borci za građanska prava koji dugo traže od Fejsbuka da popravi svoju reputaciju po pitanju rase – od zapošljavanja više inženjera i rukovodilaca iz manjinskih zajednica do čvršćeg stava prema belačkim supremasistima, ukazuje Politiko, dodajući da je nekoliko aktivista razgovaralo telefonom sa Zakerbergom, ali da su "razočarani i zapanjeni Markovim nepojmljivim objašnjenjem da se dozvoli da Trampovi postovi ostanu"

"Mark Zakerberg misli da može staviti cenu od 10 miliona dolara na naše ćutanje. Greši", naveo je na Tviteru predsednik grupe Boja za promenu Rašad Robinson (Rashad), dok je Vanita Gupta iz Liderske konferencije za civilna i ljudska prava rekla da Zakerbergova donacija predstavlja "krvavi novac".

Društveni mediji u nemirima

Društveni mediji su postali centralno bojište za proteste u SAD, kako tehnološke platforme pojačavaju tenzije dok istovremeno obezbeđuju hroniku uživo nemira i odgovora policije koji inače možda ne bi dobili toliko pažnje, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Jorunal).

Od objavljivanja video snimka nasilnog hapšenje koji je dovelo do smrti Džordža Flojda, društvene mreže su oruđe širenja protesta i gneva zbog njegove smrti, ali i ljudi koji su uznemireni zbog povremeno nasilnih postupaka demonstranata i policije, ocenjuje Volstrit džurnal i ukazuje da društveni mediji ne samo što mogu izazvati emocije o protestima, već mogu uticati na taktiku obe strane.

Rasprave o hapšenju Flojda i potonjim protestima su izbile na prvo mesto na internetu umesto korona virusa, rekao je direktor kompanije Vajnsajt (VineSight) koja prati aktivnosti na društvenim mrežama i upozorio da su se diskusije s ove strane uključili zlonamerni akteri koji produbljuju podele i šire zavere s rivalskim narativima – jedan koji optužuju ekstremno levičarske grupe i drugi koji krivi ekstremnu desnicu i belačke supremasiste.

Tramp je u nedelju rekao da na protestima učestvuju radikalni levičarski anarhisti i Antifa za koju je naveo da treba da bude označena kao teroristička organizacija, dok su zvaničnici u Minesoti, gde je ubijen Flojd, rekli da su se u proteste možda infiltrirali belački supremasisti i narko bande.

Često je teško ustanoviti s izvesnošću ko stoji iza huškačkih postova, ističe Volstrit džurnal. Tviter je tokom vikenda suspendovao nalog "ANTIFA America" koji je izgleda pozivao na rasno zasnovano nasilje, uz objašnjenje da je nalog povezan s belačkom nacionalističkom grupom "Identity Evropa" koja je širila mržnju, posebno po pitanju rase, religije i seksualne orijentacije.

Ranije rasne tenzije u SAD su koristili strani akteri da podstaknu podele u zemlji, ističe Volstrit džurnal, ukazujući da su Fejsbuk nalozi povezani s Rusijom pokušavali da eksploatišu društvene podele posle izlivanja gneva zbog ubistva crnca u Mineapolisu i policajaca u Dalasu 2016.

Izvor: RSE, 3. juni 2020. godine