Jill Priluck: Svijetu je potrebno više ekonomistkinja

Upravo zbog duge istorije predrasuda, diskriminacije i potcenjivanja žena u ekonomiji, nagrada koju je Duflo dobila predstavlja tako veliki korak napred. Poželimo mnogim ekonomistkinjama da krenu njenim putem.

AUTOR: Jill Priluck/The Guardian
OBJAVLJENO: 28.10.19 u 10:14
http://bit.ly/2NnsHpc
Ester Duflo sa MIT-a je druga žena dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju. Ona i njen suprug Abhidžit Banerdži, takođe sa MIT-a, kao i Majkl Kremer sa Harvarda, podelili su nagradu za "eksperimentalni pristup iskorenjivanju globalnog siromaštva".

U svojoj knjizi "Poor economics: A radical rethinking of the way to fight global poverty / Ekonomija siromaštva: radikalna reforma borbe protiv globalnog siromaštva", Duflo i Banerdži pristupili su siromašnima ne kao "likovima iz crtaća", već kao ljudskim bićima "u svoj svojoj složenosti". Godine 2003. oni su na MIT-u osnovali laboratoriju "Abdul Latif Džamil" namenjenu proučavanju siromaštva.

Možda je to samo slučajno, ali ipak je simptomatična saradnja Duflo sa svojim mužem. Već decenijama je običaj da se ekonomistkinje udaju za kolege ekonomiste. Ova profesija je postala poznata po rodnom disbalansu. Zato je neophodno da imamo što više ekonomistkinja uspešnih kao Duflo.

U anketi koju je 2018. sprovelo Američko udruženje ekonomista (AEA), preko 100 ekonomistkinja je izjavilo da su bile žrtve seksualnog zlostavljanja od strane kolege, a skoro 200 njih tvrdi da su bile žrtve takvog neuspelog napada. Skoro polovina ispitanica je reklo da su izbegavale da govore na konferencijama ili seminarima zbog mogućeg zlostavljanja ili "nedostojanstvenog tretmana". Sedam od deset žena je reklo da osećaju da se rad njihovih kolega tretira ozbiljnije nego njihov.

Ova anketa je bila deo suočavanja ekonomske discipline sa položajem žena u njoj. Alis Vu, studentkinja sa Berklija, u svom radu o rodnim predrasudama na tržištu poslova u ekonomiji, pokazala je da se od žene zahtevaju viši standardi, a da im se daju manje zasluge u koautorskim radovima. Vu je pregledala više od milion anonimnih postova na onlajn forumima na kojima su ekonomisti tračarili o novim zaposlenjima. Otkrila je da su reči koje se najčešće pojavljuju u razgovorima o ženama: "bolja riba", "dobra riba" i "prelepa". Ovaj rad je doveo do toga da se AEA ozbiljno pozabavi statusom žena u ovoj profesiji, uključujući i pomenutu anketu i novi kodeks profesionalnog ponašanja.

Ekonomisti već dugo gaje predrasude prema ženama. Godine 1973, svega godinu dana nakon što je Duflo rođena, Ekonomski komitet američkog kongresa držao je javna slušanja na temu ekonomske uloge žena, nakon izveštaja Saveta za ekonomske savetnike (CEA). Marina Vitmen, koja je tada bila članica CEA i profesorka ekonomije na Univerzitetu u Pitsburgu – i koja će kasnije doći na čelo ekonomskog odeljenja Dženeral motorsa – svedočila je da "ekonomska profesija kaska u razvijanju stručne analize posebnih problema žena".

Tema razgovora bio je pasus u udžbeniku Pola Semjuelsona, profesora sa MIT-a, pod nazivom Ekonomija, objavljenom 1948, na temu racionisanja potrošnje. "Naravno, uvek će se javiti nekoliko žena, ili kafanskih stručnjaka za sve, kojima je intuicija važnija od pameti, i koji krivicu za sve svoje muke svaljuju na mehanizam racionisanja, umesto na manjak robe", pisao je Semjuelson.

Ovaj ekonomista sa MIT-a izazvao je burnu reakciju javnosti i kada je za Njujork tajms izjavio da studentkinje sa ženskog koledža u Virdžiniji ne bi bile u stanju da izađu na kraj sa težim pitanjima u novom izdanju njegovog udžbenika.

Semjuelson je onda počeo da dobija protestna pisma. Patriša Ejms, savetnica u Sindikatu tekstilnih radnica, pitala ga je zašto "mora da ide unaokolo i daje šovinističke izjave". En Heris, profesorka sa Kolumbija univerziteta, pisala je: "Vaša opaska je pokazatelj rodnih predrasuda i doprinosi širenju ideje da žene nisu dobre u matematici i ekonomiji, niti su naročito zainteresovane za takve stvari. Igrom slučaja poznajem nekoliko žena ovde na Kolumbiji, koje su ekonomistkinje ili su na putu da to postanu. One se suočavaju sa puno muških predrasuda i otpora". Usledilo je javno izvinjenje. U Njusviku, Semjuelson je priznao da je izneo "neke uvredljive primedbe" i izvinio se ženskom koledžu i "ženskom polu uopšte".

Semjuelson je bio deo duge tradicije marginalizovanja žena u ekonomiji. Udžbenici iz ekonomije uključivali su stereotipna predstavljanja fiktivnih likova i izostavljali su uspehe poslovnih žena i preduzetnica. Ova tradicija je još uvek jaka, ali ipak napredujemo ka pravednijoj zastupljenosti žena u ovoj oblasti.

Upravo zbog ove duge istorije predrasuda, diskriminacije i potcenjivanja žena u ekonomiji, nagrada koju je Duflo dobila predstavlja tako veliki korak napred. Poželimo mnogim ekonomistkinjama da krenu njenim putem.


Tekst "Žene u ekonomiji" (u originalu "Congratulations Esther Duflo. The world needs more female economists"), autorice Jill Priluck, za portal Peščanik preveo Rastislav Dinić. Objavljeno 23. listopada 2019. godine.