DW: Perspektive ekonomije u BiH za 2020. godinu

BiH zavisi od ekonomskih kretanja u zemljama okruženja i EU, jer će u slučaju bilo kakvog oblika recesije to prvo osjetiti Bh izvoznici a nakon toga slijedi ostatak privatnog sektora koji je naslonjen na taj izvoz. Nakon toga dolazi do pada naplate poreza a u takvoj situaciju BiH očekuju budžetski rebalansi. Takve projekcije su realne jer se svi budžeti u BiH baziraju na rastu svih poreza u ovoj godini, što je teško ostvarivo.

AUTOR: Dragan Maksimović/DW
OBJAVLJENO: 08.01.20 u 10:38
http://bit.ly/37LeSth
Generalno, ekonomske projekcije za ovu godinu nisu dobre. Međutim u dokumentu Direkcije za ekonomsko planiranje BiH, Informacije o perspektivama od 2020.-2022. godine, očekuje se ekonomski rast sa prosječnim stopama od preko tri odsto godišnje. Ipak, radi se o dokumentu koji ima ulogu da oboji stanje toplijim bojama. 

S druge strane, na terenu se sprema povećanje PDV-a, cijene električne energije takođe, kao i naftnih derivata. U tom kontekstu, bilo kakvo poboljšanje ekonomskih prilika teško je očekivati, prvenstveno kada je riječ o životnom standardu. Direktor Društva za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom RS, ekonomista, Miloš Grujić kaže da će mnogo toga zavisiti upravo od odluke da se mijenja stopa PDV-a, cijena struje ili od promjene cijena goriva.

Bez prevelikog optimizma

"Projekcije su uvijek nezahvalne. Na primjer, krajem, 2007. godine u jednoj anketi samo jedan od 500 anketiranih analitičara sa Vol Strita je izjavio da očekuje krizu u sljedećoj godini. Ostalih 499 su bili optimističniji. Kad je 15. septembra proglašen bankrot kompanije Lehman Brothers pokazalo se da je broj „generala poslije bitke" mnogo veći i da su mnogi prepoznali faktore koji su ukazivali na krizu. Na kraju, ko god može da ponudi tačne projekcije za budućnost neka uloži svoj novac tamo gdje misli da treba i neka postane milioner”, kaže Grujić navodeći da su povoljna ekonomska kretanja u međunarodnom okruženju i domaća potražnja u 2019. godini omogućili nastavak ekonomskog rasta a da je rast praćen i dobrim radom finansijskog, a primarno bankarskog sekora. 

"Ipak, ne preovladava preveliki optimizam. Stiče se utisak da imamo višak najava reformi a manjak stvarno izvedenih. Ono što je poželjno da se uradi se sažima kao fokus na tri stvari. Prvo, smanjenje poreskog opterećenja rada. Drugo, potrebno je da se iskoristi šansa da se kroz gradnju infrastrukture da značajniji impuls rastu BDP-a. Treće, neophodan je konačan ulazak u proces racionalizacije javnih preduzeća. Sve to treba da prati funkcionalno i pošteno pravosuđe”, kaže Grujić.

"Tanke” investicije

Ekonomski rast ni prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija neće biti impresivan u BiH u ovoj godini. Prognoza MMF-a od jedva tri odsto ne ulijeva sigurnost, s obzirom da je taj rast bio veći u prošloj godini. Nešto više optimizma dolazi od Svjetske banke koja predviđa rast od 3,4 odsto. Generalno, veliki broj firmi je zatvoren, radne snage je sve manje s obzirom na ekonomske migracije zadnjih nekoliko godna a tračak nade daju neke investicije poput deblokade radova na Koridoru VC, početak gradnje bloka 7 TE Tuzla, iako je sve to nedovoljno da poništi sve gubitke.

Ekonomista Svetlana Cenić ne očekuje uopšte poboljšanje situacije, već samo dalje pogoršanje stanja i agoniju u svakom segmentu života. Širenje lažnog optimizma je kaže matrica sa kojom se građani BiH susreću već godinama. 

"Vi u BiH možete samo da dobijete lažni optimizam trošenjem novca od kredita a u isto vrijeme imate pripremu za veći PDV. Na sceni je ubrzan odlazak ljudi, mlade radne snage, korupcija, množenje lažnih ekonomskih strategija kao i aranžmani sa MMF-om da bi se izgurali lokalni izbori koji su ove godine. Ako ovom još dodate afere sa novim Savjetom ministara, još neke avizicije u holdingu vladajućih političkih partija, te opštu presiju pred izbore, može nas zadestiti samo veći glib po glavi stanovnika”, kaže Cenić.

BiH na dnu

Veliki autoriteti, kaže Grujić poput Međunarodnog monetarnog fonda, Forbsa, Svjetske banke i Međunarodne finansijske korporacije, u svojim (pr)ocjenama zemalja nas stavljaju gotovo na samo dno svojih listi. Oni BiH vide kao zemlju koju, između ostalog, odlikuju loša kreditna sposobnost i veoma visok kreditni rizik, mala zaštita malih akcionara i njihovih prava. Ionako lošu poziciju dodatno kvare povremena zaoštravanja odnosa na domaćoj političkoj sceni.

Koliko smo zaparavo na dnu govori i podatak da su negativne kamatne stope postale ralnost. Prema podacima Eurostata od prije mjesec dana, vlade Njemačke, Francuske, Luksemburga, Holandije, Austrije, Slovenije, Slovačke, Finske, Latvije, Danske i Švedske su tokom godine ostvarivale "negativne prinose" na desetogodišnje državne obveznice. To znači da su emitovale obveznice po kamatnoj stopi manjoj od nule. Drugim riječima, za deset godina će vratiti manje novca nego što su pozajmile.

"Zemlje Zapadnog Balkana su još daleko od te mogućnosti ali i vlade zemalja u regionu su mogle da iskoriste priliku da "prepakuju" stare dugove i da dođu do novca po povoljnim uslovima. Ova mogućnost jeste poželjna ali treba naglasti da je izazov dugova i zaduživanja potrebno prezentovati javnosti, započeti debatu o pitanjima duga, te ukazati na uticaj starenja populacije na dalje generisanje dugova. S tim u vezi, potrebno je izvršiti prioritizaciju projekata koji bi bili finansirani kreditnim aranžmanima u narednom periodu te racionalizovati javnu potrošnju”, kaže Grujić.

Recesija kao mogućnost

BiH zavisi od ekonomskih kretanja u zemljama okruženja i EU, jer će u slučaju bilo kakvog oblika recesije to prvo osjetiti Bh izvoznici a nakon toga slijedi ostatak privatnog sektora koji je naslonjen na taj izvoz. Nakon toga dolazi do pada naplate poreza a u takvoj situaciju BiH očekuju budžetski rebalansi. Takve projekcije su realne jer se svi budžeti u BiH baziraju na rastu svih poreza u ovoj godini, što je teško ostvarivo.

"Recesija u BiH dolazi i odlazi sporo. Ukoliko bude recesije, nećemo imati nagle šokove, ali je problem što našoj ekonomiji treba i do deset godina da se oporavi. Ali teško je praviti bilo kakve projekcije eventualnih globalnih kriza, samo možemo govoriti o rizicima”, kaže ekonomski analitičar, Zoran Pavlović navodeći da dok god vlast ne shvati da je ekonomija prioritet, do tada će ona da trpi, investitori će zaobilaziti BiH, zemlje neće biti ni na mapi interesovanja, bez obzira na ogromne potencijale koje imamo. 


Tekst objavljen 6. 1. 2020. na portalu Deutsche Welle. Autor. Dragan Maksimović.