Vladimir Veljković: Amanet

Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku 51% građana nije za pridruživanje EU. Iako je Vučić svestan šta mu je činiti, sa ovakvim raspoloženjem građana on može i odbiti rešenje kosovskog problema i pritom ostati na vlasti. I ako sada većini građana EU nije prioritet, Srbija mirne savesti može ostati u mestu, sa Vučićem na čelu i Kosovom u srcu. Uz blagoslov SPC i na radost nebeske Srbije.

Peščanik
AUTOR: Vladimir Veljković
OBJAVLJENO: 27.11.20 u 20:31
https://bit.ly/3mdc6Vm
Sahrana patrijarha Irineja iskorišćena je za legitimaciju političke i crkvene vlasti, koje se, istini za volju, u Srbiji sve manje razlikuju jedna od druge. Poslednja poruka patrijarha bila je, kako je preneo Vučić, upućena lično njemu: „da vidi da oko Srpske i Kosova uradimo sve što možemo“.

Nije verovatno da je patrijarh bio u stanju da u poslednjim trenucima svog zemnog života ćaska baš sa Vučićem, kao sa svojim duhovnim sinom, međutim, istovremeno je to poruka koja srpskom patrijarhu pristaje i on je te reči mogao izgovoriti. Da nam je preneo nešto ovako: „vidi da uradimo sve što možemo oko ekumenskog dijaloga ili oko pomirenja Moskve i Carigrada zbog Ukrajine“ – poruka bi izgledala neuverljivo. Ovako je umirući patrijarh, poslednjim dahom, uputio apokrifno zaveštanje autokrati i u amanet ostavio Kosovo i Srpsku.

Ali tog amaneta nema u tekstu govora koji je objavljen na zvaničnom sajtu predsednika, te se može konstatovati da se radi o usmenom predanju, koje je dodato tek na sahrani. Iako je u pitanju notorna Vučićeva izmišljotina, ona se pažljivo kreće unutar okvira kosovskog legitimiteta. To vidimo i na sledećem primeru: patrijarh je davao zapaljive izjave i povodom Crne Gore – da je položaj Srba tamo isti kao i u NDH – ali je Crna Gora izostala u patrijarhovom zaveštanju Vučiću. Izvesno je izostala i zbog tamošnje promene vlasti, ali, ne samo zbog toga, ponovimo: legitimitet autokratske vlasti leži u nerešenom kosovskom pitanju.

Međutim, tenzija između agende koju su Vučiću namenili zapadni politički partneri – da Srbija i Kosovo postignu sporazum – i unutrašnje političke legitimacije koju mu Kosovo donosi, se itekako oseća u pisanom govoru. Patrijarh Irinej je, kako prenosi Vučić: „verovao… u narastajuću snagu srpske države i, ponekad, pomalo i naivno, njenu moć da ubedi svet (podvukao – V.V.) da je za Kosovo dobro samo pravično i pravedno rešenje“. Vučić je, drugim rečima, nemoćni zaštitnik Kosova i takav se skladno uklapa u kosovsko predanje: nemoćan je, ali odlučan da uradi sve što može, nalik svetom knezu Lazaru.

Neke druge patrijarhove poruke bile su upućene svima. Dobro je poznata ona o sili: „ono što je silom oteto, silom se i vraća“. Srbija sada nije vojno spremna da upotrebom sile – modernim krstaškim ratom – povrati svoj kosovski Jerusalim, ali dešavanja u drugim delovima sveta mogu probuditi nadu. Azerbejdžan je, nakon tri decenije, uspešnom vojnom akcijom zauzeo Nagorno Karabah i da nije nepažljivo ušla u proces pristupanja EU – nesmotreno iz perspektive Kosovskog zaveta – azerbejdžanska vojna operacija bi morala biti uzor.

No, Vučićev komentar na situaciju u Karabahu je bio neodređen u segmentu o vojnom sukobu, ali jasan na temu mira i pregovora: „najvažnija poruka je poruka mira, dijaloga i želje da nastavimo razgovore sa Prištinom i da razumemo da je najbolje rešenje kroz dijalog. U protivnom može nam se dogoditi nekakav sukob“. Vojni sukobi se ne dešavaju sami od sebe – nisu prirodne nepogode – oni se izvode planski. Navedena izjava nanovo oslikava tenziju između naloga zaveta i onoga što od Vučića očekuju EU i SAD.

Dok Vučić sam sebi zadaje zavete, ili ih posredno i neposredno dobija iz vrha SPC, režimski mediji su temeljno odradili propagandnu pripremu za vojni pohod na Kosovo. Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, 52 odsto ispitanika je odgovorilo da Srbija treba da interveniše na Kosovu, ako bi tamo izbio sukob, dok bi se 47 odsto pridružilo vojnoj intervenciji. Takođe, dve trećine ispitanika veruje da je između Srba i Albanaca moguć trajni mir, a polovina smatra da je on moguć isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova. Istraživači nisu pojasnili šta bi za ispitanike bio zadovoljavajući status Kosova. U istom istraživanju se navodi da 51 odsto građana nije za pridruživanje EU.

Iako je Vučić svestan šta mu je činiti, sa ovakvim raspoloženjem građana on može i odbiti rešenje kosovskog problema i pritom ostati na vlasti. Potez bi bio rizičan, ali je teren u građanstvu već pripremljen. Naročito ako imamo u vidu da je pridruživanje EU bio osnovni razlog zbog kojeg su uopšte i vođeni pregovori. I ako sada većini građana EU nije prioritet, Srbija mirne savesti može ostati u mestu, sa Vučićem na čelu i Kosovom u srcu. Uz blagoslov SPC i na radost nebeske Srbije.

Tekst "Amanet", autor Vladimir Veljković, objavljen je na portalu Peščanik, 26. novembar 2020. godine