Turska: Istanbul ponovo izabrao Imamoglua za gradonačelnika - Erdogan i AKP ubjedljivo poraženi

Analitičari su ranije ocijenili da će glasanje u Istanbulu biti test popularnosti za Erdogana koji je nedavno rekao da onaj ko pobijedi u Istanbulu, pobjeđuje u cijeloj Turskoj

AUTOR: Agencije
OBJAVLJENO: 24.06.19 u 10:56
MONTHLY_RATE_LIMIT_EXCEEDED
Turski predsedsednik Redžep Tajip Erdogan pretrepeo je težak udarac pošto su glasači, nezadovoljni ekonomskim stanjem u zemlji i njegovom sve autoritarnijom vlašću, na ponovljenim izborima za gradonačelnika Istanbula opet podržali opozicionog kandidata Ekrema Imamoglua, pišu svetski mediji i ukazuju da bi poraz u gradu u kojem je Erdogan počeo političku karijeru kao gradonačenik mogao biti početak njegovog kraja, piše RSE u tekstu "Snažna potvrda poraza Erdoganove politike u Istanbulu".

Imamoglu je nakon pobjede rekao da su glasači "zaštitili reputaciju demokratije u Turskoj prema kojoj gleda cio svijet".

"Čestitam Ekremu Imamogluu na pobjedi prema nezvaničnim rezultatima",objavio je na Twitteru predsjednik Turske Erdogan, koji je svoju političku karijeru započeo na mjestu gradonačelnika Istanbula. 

Poništavanje izbornih rezultata u Istanbulu na zahtjev AKP-a, izazvalo je zabrinutost u svijetu o stanju turske demokratije, kao i strahovanje kako će ta stranka na vlasti od 2002. godine prihvatiti bilo kakav izborni poraz. Analitičari su ranije ocijenili da će glasanje u Istanbulu biti test popularnosti za Erdogana koji je nedavno rekao da onaj ko pobijedi u Istanbulu, pobjeđuje u cijeloj Turskoj, piše DW.

Ošamućujući osuda glasača

Ubedljiva pobeda Ekrema Imamoglua je ošamućujuća osuda ekonomske politike i sve autoritarnije Erdoganove vladavine, ocenjuje Blumberg (Bloomberg), ukazujući da je kandidat opozicione Republikanske narodne partije (CHP) osvojio oko 54 odsto glasova, a kandidat vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) Binalij Jildrim 45 osto glasova posle prebrojanih 99 odsto glasačkih listića.

Kandidat AKP-a je tesno izgubio 31. marta s 14.000 glasova razlike, dok je sada jaz bio skoro 800.000 što je nedvosmislena poruka da su birači zabrinuti za rastakanje demokratskih osnova Turske, ističe Blumberg.

Erdoganova partija je martu izgubila i u Ankari i drugim velikim gradovima, pošto su inflacija, nezaposlenost i pad vrednosti lire uzeli danak, ali je turski predsednik odbio da prizna poraz u Istanbulu žaleći se na napravilnosti, što je prihvatila izborna komisija.

Rezultati glasanja u nedelju pokazuju da je Erdogan, najmoćniji turski lider u moderno vreme, napravio neverovatno lošu procenu kada je tražio da se ponovi glasanje, ocenjuje BBC.

Ne samo što je na ovim izborima Erdogan oslabljen, već je izgleda i opoziciona CHP konačno smislila kako da se suprotstavi predsedniku, ukazuje britanski javni servis i dodaje da je Imamoglu imao duboko pozitivnu poruku za kakvom su glasači žudeli, dok je na uvrede iz AKP odgovarao osmesima.

Najveći poraz u karijeri

Pobeda opozicije u Istanbulu imaće dramatične posledice po Erdoganovu vlast u zemlji, ocenjuje Gardijan (The Guardian), dodajući da su izbori u nedelju smatrani testom krhkih turskih demokratskih standarda i Erdoganove političke budućnosti.

Dok je opozicija slavila prve rezultate, uz sirene automobila i radost na ulicama, s glasom novog gradonačelnika koji je odzvanjao s televizora u baštama i iz kafića, Jildrim je brzo priznao poraz spasavajući AKP od sramotnog praćenja rezultata uživo, ali će se sada, kako piše britanski list, intenzivirati borba za vlast među frakcijama u vladajućoj koaliciji.

Gardijan ukazuje na razlike u Erdoganovoj partiji - bivši predsednik Abdulah Gul, koji je otvoreno kritikovao novo glasanje u Istanbulu, izazvao je komešanje rekavši novinarima "Božjom voljom sve će biti u redu", što liči na Imamogluov slogan "Sve će biti u redu", podstakavši spekulacije da je bivši Erdoganov saveznik glasao za opozicionog kandidata.

Gubitak Istanbula drugi put je bio nezamisliv ishod za AKP, ističe Gardijan i ukazuje da kao najveći turski grad i privredno čvorište, Istanbul pokriva 31 odsto BDP-a zemlje dok je važan pogon za nezvaničnu mrežu finansiranja vladajuće partije koja je zajedno sa svojom islamskom prethodnicom kontrolisala grad poslednjih četvrt veka.

Erdogan je doživeo najveći poraz u svojoj politčkoj karijeri, iako je opozicija bila suočena s neravnopravnim uslovima, glavnim medijima naklonjenim predsedniku i neskrivenim korišćenjem vladinih sredstava za podršku kandidatu vladajuće partije, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Istanbul je Erdoganov dom, kao i politička baza gde je počeo političku karijeru kao gradonačelnik. Pored toga što je Erdogan izgubio kontrolu nad najvećim turskim gradom, rezultati izbora u nedelju, kako piše Njujork tajms, imaju i druge posledice - postoje ocene da je poraz napravio pukotinu u predsednikovoj auri nepobedivosti i da bi to mogao biti kraj njegove 16 godišnje vladavine Turskom.

Pored udarca Erdoganovom imidžu i prestižu, gubitak u nedelju će imati i praktične političke konsekvence za turskog lidera, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara. Gubitak Istanbula znači i gubitak značajnih prihoda za političku mašineriju Erdoganove partije preko subvencija lojanim biznismenima, građevinskih ugovora i fondova za provladine medije.

Poraz bi takođe mogao pokrenuti i lančanu rekaciju koja bi se završila prevremenim izborima ove ili sledeće godine, ocenjuje njujorški list. Bivši predsednik Abdulah Gul i bivši premijer Ahmet Davutoglu bi mogli da se odvoje od Erdogana da bi pokrenuli svoje konzervativne pokrete, rekla je za američki list Asli Ajdintasbas, saradnica u Evropskom savetu za spoljne poslove.

Delikatno vreme za poraz

Poraz vladajuće partije u nedelju u Istanbulu dolazi u delikatnom trenutku za turskog predsednika, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Erdogan pokušava da obnovi tursku privredu pogođenu recesijom, a ove nedelje bi trebalo da se sastane s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) kako bi rešio diplomatski sukob sa SAD, između ostalog oko kupovine ruskog protivvazdušnog sistema, objašnjava američki list.

Gubitak na izborima u Istanbulu označava pad podrške javnosti AKP-u otkad su turski ekonomski problemi izašli na videlo sredinom prošle godine, podvlači Volstrit džurnal. Dugotrajni period rasta uveliko podstican zaduživanjem u stranoj valuti prekinut je i zimus je Turska ušla u recesiju, dok je situaciju za obične ljude pogrošao nagli pad vrednosti domaće valute, što je povećavalo inflaciju.

Nezadovoljstvo raste i zbog sve autoritarnijeg liderstva posle neuspešnog državnog udara 2016, posle čega su usledile masovne čistke i mere protiv biznismena, novinara i boraca za ljudska prava, ističe Volstrit džurnal.