"Slavimo raznolikost": Sport pobeđuje predrasude o migrantima i izbeglicama

Cilj projekta "Slavimo raznolikost", koji je trajao od juna do avgusta i obuhvata više od 20 događaja, je povezivanje lokalnog stanovništva sa migrantima koji se nalaze u njihovim sredinama.

AUTOR: Dušan Komarčević/RSE
OBJAVLJENO: 28.08.19 u 08:19
OSVJEŽENO: 28.08.19 u 08:19
http://bit.ly/2ZqeQ5C
Sport je univerzalni jezik koji razumeju ljudi iz svih krajeva sveta. Upravo zbog toga je, prema rečima Miroslava Luburića iz fondacije „Ana i Vlade Divac“, fudbalska lopta bila sredstvo komunikacije između mladih migranata i izbeglica smeštenih u centru u Šidu i njihovih lokalnih vršnjaka u projektu "Slavimo raznolikost".

"Napravili smo saradnju sa lokalnim klubovima u Šidu. Doveli smo decu iz prihvatnog centra na njihove treninge, tako da su oni i trenirali i igrali utakmice, ali ne tako da igra lokalno stanovništvo protiv migranata, već su se oni podelili u mešovite timove. Tu su bili i dečaci i devojčice i iz lokalnog stanovništva i iz migrantske populacije koji su se jako lepo družili. Kada je došlo do toga da u Šidu treba da se organizuju neke dodatne sportske aktivnosti, lokalna deca i njihovi treneri su dolazili i pitali nas kako mogu da dovedu decu iz prihvatnih centara da im se priključe mimo našeg projketa. To je baš ono što smo želeli da postignemo",objašnjava Luburić.

Projekat "Slavimo raznolikost" realizovali su, osim fondacije "Ana i Vlade Divac", humanitarna organizacija Oxfam i Delegacija Evropske unije (EU) u Srbiji.

Marko Savio, šef kancelarije Oxfama u Srbiji, podvlači da je nephodno podsećati javnost da ljudi koji migrantskim rutama dolaze u Srbiju, beže od ratova, prirodnih i ekonomskih katastrofa.

"Važno je da se ti ljudi osećaju kao kod kuće, da im pružimo priliku da izgrade odnose i osnuju zajednice, i da dobiju najosnovnije potrebe. Cilj ovog projekta je da imaju dobar život. To je nešto što bismo voleli da vidimo u celom svetu", rekao je Savio.

Evropska unija je od 2015. godine, kada je skoro milion ljudi stiglo u Evropu, do danas izdvojila gotovo 100 miliona evra za pomoć Srbiji u upravljanju migracijama, rekla je Brigite Kuhar iz Delegacije EU u Srbiji.

"Aktuelni mešoviti migracioni tokovi nose veliku raznolikost. Mnoštvo je priča i ljudi koji potiču iz različitih kulturnih, religijskih, ekonomskih i socijalnih sredina. Brojni su motivi koji ih pokreću, kao i njihova očekivanja. Aktivnosti pod nazivom ’Slavimo raznolikost’ bile su prilika da čujemo mali deo tih priča i iskustava. One imaju za cilj da približe migrante i lokalno stanovništvo i omoguće međusobno razumevanje", kaže Kuhar.

Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), koje je sprovedeno juna ove godine u 19 lokalnih samouprava u kojima su prisutni migranti, 11 posto ispitanika ima pozitivno mišljenje o ljudima koji su napustili svoje matične zemlje, dok 40 procenata ima negativne stavove.

Na anketno pitanje "Da li ste spremni da prihvatite migrante da trajno žive u vašem komšiluku?" 16 posto građana je odgovorilo potvrdno, dok na to ne bi pristalo 58 posto.

Prema rezultatima istraživanja, 30 posto ispitanika kao glavnu prepreku u prihvatanju migranata za stalno vidi kulturne, verske, običajne i razlike u mentalitetu, dok 19 procenata smatra da je Srbija siromašna zemlja.

Cilj projekta "Slavimo raznolikost", koji je trajao od juna do avgusta i obuhvata više od 20 događaja, je povezivanje lokalnog stanovništva sa migrantima koji se nalaze u njihovim sredinama.

Predrasude prema migrantskoj populaciji, kaže Miroslav Luburić, u najvećem broju slučajeva dolaze iz neznanja.

"Oni misle da migranti ne održavaju higijenu ili da se loše ophode prema svojoj deci i ženama, što nije slučaj. Kada vidite da ti dečaci i devojčice igraju fudbal zajedno sa lokalnim dečacima i devojčicama, te predrasude moraju da nestanu", kaže Luburić.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice iz jula ove godine, u prihvatnim centrima u Srbiji boravi oko 2.800 korisnika. Većina njih čeka da nastavi put, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope.


- Izvor: Radio Slobodna Evropa (27. 8. 2019. godine); autor: Dušan Komarčević.